Zašto nije bilo političke volje da se procesuiraju odgovorni za zločine tokom bombardovanja Srbije i zašto međunarodna pravda nije ista za sve

"Avioni su poleteli. Radimo pravu stvar" - rekao je Bil Klinton marta 1999. Ti avioni su za nepuna tri meseca ubili tri i po puta više srpskih civila, nego vojnika.

Do danas, za to, niko nije odgovarao pred međunarodnim sudovima - ni pojedinačno, ni komandno. Istraga koju je najavljivala tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, nikada nije započeta - jer, kako je tvrdila, zemlje članice NATO nisu htele da sarađuju sa njenom Kancelarijom. Ni pred onim drugim, Međunarodnim sudom pravde nije se otišlo dalje od toga. Proglasio se nenadležnim po tužbi koju je SRJ podnela protiv osam zemalja NATO-a za genocid.

Generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao je naredbu o prekidu bombardovanja. Poslednje bombe pale su na kasarnu u Uroševcu. U ovom gradu na samom jugu Kosova i Metohije 25 godina kasnije živi samo jedan Srbin sa svojom porodicom. To je otac Trajko. Ekipa Oko magazina posetila je ovog srpskog sveštenika što je odmah prouzrokavalo i dolazak kosovske policije u Crkvu Svetog Cara Uroša. Zašto u Uroševcu mantija ne sme da se nosi dalje od crkve?

Urednik emisije: Gorislav Papić


Label and copyright: RTS

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!